Свет нуди много више од онога на шта смо навикли током свакодневне рутине. Одлуку да годину дана проведем ван те зоне комфора, негде где се живи потпуно другачије, рангирам као своју најбољу одлуку до сада. Истраживати различиту културу и начин живота значи истраживати себе истовремено. Изабрала сам да такво искуство стекнем у Данској. Брзо сам почела да се осећам као да је та земља заиста мој дом. Живим у градићу Ринге, смештеном у центру острва Фин у јужном делу земље. Када се ради о Данској, југ се не може повезати са топлијим временом. Нема много сунчаних дана, кише су честе, као и ветрови. Међутим, то их не спречава да масовно користе бицикле током целе године. Ту се завршава прича о хладноћи у Данској. Људи су потпуна супротност. Стекла сам утисак да су врло пријатни, ведри и насмејани. Свако кога бих било где питала за помоћ, добила бих је.
Моју породицу домаћина чине родитељи, две сестре и брат домаћин. Само најмлађа сестра живи са нама, док остале виђамо неколико пута месечно. Доста ствари обављамо заједно. Често организују понеко путовање по Данској где ми покажу неко место, одемо на неки догађај или посетимо некога. Када смо код куће, највише времена заједно проводимо током вечере. За Данце вечера представља главно јело током дана – тада се једе највише (за разлику од ручка, на што смо ми у Србији навикнути) и важно је да цела породица буде на окупу јер свако прича о томе како је провео дан и о будућим плановима. Такође често кувамо заједно – и по данским и по српским рецептима. Те две кухиње се много разликују. Приметила сам да се овде једе доста здравије, белог брашна једва да има и једе се много поврћа. “Кашиком“ се врло ретко једе.
У Србији сам похађала Гимназију ,,Урош Предић“ у Панчеву. Иако овде такође идем у гимназију, никако не могу рећи да је у питању слична школа: све је потпуно другачије – од школског система до опреме. Атмосфера у школи је врло опуштена, за разлику од тога каква је у школама код нас. Током часа потпуно слободно може да се оде у тоалет, да се пије и једе, да се устане и протегне се. Односи између ученика и наставника су пријатељски. Наставници не теже да представљају ауторитет и обраћа им се именом. Приметила сам да имају доста поверења у ученике. Када задају нешто да се ради током часа, дозволе им да то обаве у било ком делу школе, и то без надзора. Акценат је на групном раду и информације се углавном не добијају “сервирано“ – доста се негује критичко размишљање. Уместо свезака користе се лаптопови и приступ интернету је увек доступан. Лабораторије су заиста одлично опремљене и омогућују сав потребан практичан рад, кога доста има. Поред тога, школа је организатор доста ваннаставних активности предвиђених за дружење.
У школи сам стекла много пријатеља који ми помажу када год је то потребно. Укључују ме у своје активности, како у школи тако и ван ње. Сви одлично говоре енглески, што ми је много помогло на самом почетку када нисам знала дански уопште. Доста су заинтересовани за друге културе па ме често ме испитују о српској, тако да је свако од мојих нових пријатеља сазнао свашта о нама, било путем разговора са мном или презентација које повремено одржавам у школи. Поред Данаца, захваљујући Интеркултури упознала сам људе из свих крајева света. Уз њих сам схватила да се програм размене не врши искључиво између две земље – на размени се срећете са целим светом, куда год да одете.
Дански језик је тежак, нарочито изговор. Са разлогом се каже да Данци причају као да имају кромпир у устима. Кажу да се у неким деловима земље говори неразумљиво чак и за изворне данске говорнике. Породица и дански другари ми доста помажу око језика. Осим тога, свакодневно га учим сама преко разних извора на интернету. Занимљиво им је и веома поштују када странац прича на данском, тако да готово сваки пут када започнем разговор добијем похвални коментар или ми упуте позитивно изненађен поглед, што додатно мотивише за даље напредовање.
Иако мала земља, Данска нуди много занимљивих ствари да се виде, истраже и окусе. Мени је лично најпримамљивије све што има везе са данском историјом из периода Викинга. Од природних одлика бих издвојила море. Свега 51 километар раздваја обалу и најудаљенију тачку од мора у Данској, тако да су плаже увек приступачне.
Kærlige hilsner fra Danmark,
Нела Деспотовић