„Породица домаћин нису само људи који обезбеде преноћиште и храну ученику на размени, већ људи који постану родитељи, сестре и браћа по још један пут, обогаћујући свој дом још једним дететом.“ речи су породице Стојић из Аранђеловца која је прошле школске године примила страну ученицу на размени.

Многи познаници су нас питали зашто желимо да примимо непознато дете у наш дом знајући да породице домаћини не примају никакву финансијску надокнаду. Иако је то понекад тешко објаснити, породице домаћини не само да упознају једну нову особу и њену културу, већ такође и науче пуно нових ствари о себи и српској култури. С друге стране, ја сам претходне године била ученица на размени у Сједињеним Америчким Државама, тако да је цела породица пожелела да добије ново интеркултурално искуство.

Породица Стојић и ученица Алиће из Италије

Моја породица (тата, мама, сестра и ја) смо били породица домаћин Италијанки Алиће на размени, пореклом са Сицилије. У почетку је и за мене и моју сестру било необично то што имамо још једну особу која живи са нама. Међутим, убрзо смо се навикли једни на друге и почели да се зближавамо кроз многобројне оброке код баке, изласке, заједничке вечере и време које смо проводили заједно, у школи, теретани а и код куће, она нам је од гошће постала сестра.

Када смо на зимском распусту одлучили да одемо на зимовање, Алиће је тада први пут видела
снег и опробала се у скијању. На путу до Копаоника уз смех, шалу и добру музику причали смо о
сличностима и разликама италијанске и српске културе као и начину живота. Мислим да нас је
баш ово путовање додатно зближило и учинило породицом. Оног момента када се у Србији корона вирус прогласио епидемијом и сама помисао да ће Алиће отићи кући раније нам је била незамислива. Кад су јој јавили да ће у року од 48 часа напустити Србију, сви смо били јако тужни јер се наше искуство привело крају. Са Алиће се веома често чујемо и она планира да на првом следећем распусту дође и посети нас.

Овом приликом поручили бисмо свим породицама које се можда двоуме да приме страног ученика да то обавезно ураде јер је то једно предивно, али такође и животно искуство. Алиће је сада члан наше породице.

Срдачно,

породица Стојић