Олá!
Моје име је Данка Масловарић, долазим из Бољевца, града Источне Србије, и своју годину на размени проводим у Португалији.
У првој години сам имала прилику да упознам ученика који је дошао у Србију на размену и чујем за програм. Наравно, заинтригирана причом, информисала сам се и одлучила да пробам. Тринаест месеци касније била сам у авиону спремна да одем у непознато.
Тренутно живим са својом хост породицом у месту званом Пиладо, врло близом океана. Породица ми се састоји од родитеља, брата (22) и сестре (16). Сада док пишем, присећам се наше прве вожње од кампа до града у ком живимо. Нисмо престајали са причом. Одмах сам схватила колико заједничких интересовања имамо и да ћемо врло лепо функционисати заједно. Била сам у праву. Живим са њима већ четири месеца и могу рећи да никада нисам мислила да ћу оволику љубав осетити према, на почетку, сасвим обичним странцима.
Друштво у школи ми је сјајно! Стварно нисам имала проблема са уклапањем. Одмах су ме прихватили као своју и сигурна сам да на њих могу да рачунам за помоћ када ми затреба. Били су ми велика подршка када сам први пут говорила португалски пред разредом као задатак. Иако сам се ја тресла од страха, и муцала, па и грешке правила, они су били ту да ми дају најјачи могући аплауз и касније загрљај. Ту су да ми објасне шта се дешава на филозофији иако је ни они не разумеју, помогну са домаћим и помогну на контролном задатку.
Један од највећих културних шокова су били пољупци, пољупци и пољупци. Људи се овде љубе стално! Kао поздрав, као отпоздрав! И загрљаји су обавезни! Мислим да сам за ово време колико сам овде била загрљена и пољубљена више него било које дете када дођу тетке да их обиђу. Шалу на страну, људи су невероватно дружељубиви и вољни да ме упознају са својом културом, као и да сазнају нешто о нашој.
Што се тиче хране – сада сам Another Fat Student (AFS)! Просечна особа овде има око
три оброка дневно у школи и три код куће. Моја породица домаћин једе вегетеријанску храну. Искрено, пред полазак сам се надала да ће бити тако јер сам одувек хтела да пробам тај начин исхране. Без обзира на моје интересовање, на почетку ми јесте било чудно и незгодно. Временом сам се навикла да не уносим пуно меса и сада већ без проблема уживам у томе. Kада су неке веће породичне вечере, као предјело, поред пита и гамбора, увек иде диња умотана у шунку. За десерт су ту разне врсте специјалитета са пиринчем и јајима, чоколадних мусева и најпознатијег – pastél de nata (теста са пудингом).
Систем у школи је доста другачији. Часови почињу од 8:30 и завршавају у 17 часова. На почетку ми је било јако напорно и тешко да се навикнем, али сада сам већ ушла у рутину.
Школа, као школа је, нећу вас лагати, тешка. Често имамо контролне који су када упоредим са својом школом у Србији као пријемни испити које смо радили на крају основне. Наравно, ту си и задаци у виду презентација и есеја тако да ученик никад није слободан. Оцене су од 1 до 20 и професори су врло строги по том питању. Професори су сјајни и овде је однос професора и ученика строго пријатељски настројен. Kолико сам овде, нисам била ни једном у прилици да је професор викао на ученика или да је ученик на неки начин показао непоштовање. Разумеју моју ситуацију са језиком и увек су вољни да понове објашњено. Језик није лак, али два пута недељно имам курс португалског који траје и до 3 сата. Те часове похађам са ученицима из Украјине, Непала и Индије.
Поред тих умарајућих техничких ставки као што су распоред и свакодневни превоз аутобусом, изградила сам сасвим леп и пријатан живот овде. Склопила сам невероватно много пријатељстава са људима из школе, девојкама са одбојке и АФС ученицима из целог света, тако да са пријатним људима уживам у свакодневном откривању ове прелепе земље и културе.
Оно што бих поручила ученицима који су заинтересовани јесте да је ово нешто што се НЕ ПРОПУШТА! Година на размени је савршена прилика да упознате себе и своје жеље, и да научите како да их успешно остварите. Без обзира коју земљу будете одабрали, сигурна сам да ћете имати лепо искуство са пуно незаборавних момената и научених лекција.