Hola!
Зовем се Викторија, долазим из Београда и тренутно сам на размени у Аргентини. Због чега баш Аргентина? Желела сам да искусим нешто другачије и да одем у неку земљу о којој не знам баш много. И Аргентина је била савршен избор.
Живим у главном граду провинције Ћако, Ресистенцији. Шта ми се посено свиђа код овог града је то што је цео прекривен зеленилом. На сваком ћошку је прелепо шарено дрвеће и палме. Најчуднија ствар коју сам видела и на коју се још увек нисам навикла је та да животиње слободно шетају градом, тако да су коњи на улици сасвим нормалан призор.
Људи су једноставно топли, много играју, смеју се и забављају. У одељење сам се одмах укопила јер су Аргентинци баш отворен народ. Воле да се друже, упознају нове људе и урадиће све само да се осећаш пријатно са њима. Иако не знају толико о Србији и Балкану, има доста особа чији су преци баш са наших простора.
Школе се разликују од школа у Србији по томе што су униформе обавезне, постоји 5 или 6 разреда средње школе и оцене су од 1 до 10. Још једна ствар која ме је изненадила је та да свако јутро 3 ученика подиже заставу Аргентине и Ћака пре почетка наставе и на крају дана се заставе спуштају уз поздрав директора !Hasta mañana¡
Другари из одељења су ми приредили изненађење за мој 18. рођендан и свакако ћу памтити тај тренутак.
Пошто школска година почиње у марту и завршава се у децембру, имала сам прилику да завршим средњу школу и имам своју матуру коју ћу пропустити у Србији. Пријем, како ову церемонију називају овде, није ништа налик нашој матури. Цео смисао је да се прослави са породицом и најближима и наравно да се једе.
Аргентинци много воле храну, поготово месо. Асадо (аргентински роштиљ) се једе сваког викенда. Сваког викенда се породице окупљају да ручају заједно. Поред тога једу доста теста и могу рећи да се поприлично нездраво хране. Емпанаде, чипаситос и медиалунас се једу за мериенду (ужину) која је после чувене сиесте. Пробала сам и палмино срце, крављи језик и другу необичну храну. Од пића постоји само једно: мате, чај од биљке мате који се пије са кључалом водом и носи се свуда. Било да иду до продавнице или до града, мате и термос су увек у руци већине Аргентинаца. Пије се још и терере (мате са хладном водом или соком) који је неопходан на лето кад температуре могу да буду и до 40 степени на северу Аргентине. Али главни разлог зашто их толико пију је сам ритуал испијања. Свако ко пије мате, увек ће те понудити и ако пристанеш, следећи пут не више ни не питају, већ ти само ставе у руку и то у суштини и представља целу аргентинску културу. Воле да деле и и све што могу, поделили би са тобом. Познати су и по вину, али се још више пије Фернет, ликер који се меша са кока колом.
Искуство које ми је пружила ова размена је незаборавно и ни за шта га не бих мењала. Примећујем колико ме је променила, сам упознала и себе и друге и колико сада другачије гледам на свет. Пре него што сам се одлучила за размену нисам била сигурна да то желим, али сада могу рећи да је баш оно што сам тражила и очекивала. И за све вас који се двоумите да ли да идете на размену ја вам гарантујем ако одете да ће вам бити најбоља година у животу.
Saludos desde Argentina,
Викторија