У Аргентини сам скоро два месеца и могу рећи да овде, у земљи танга и вина, никад није досадно. Поред тога што је је Аргентина прелепа земља са импресивним парковима, архитектуром и великом страшћу за фудбалом, људи су оно што ме одушевило.
Топлина и гостопримљивост је оно због чега сам заволела овај народ. Много ми значи то што ме људи овде увек питају како ми је, да ли ми треба нешто и увек се налазе ту при руци. Свакодневно упознајем нове, занимљиве и другачије људе које ми показују богатство аргентинске културе. Оно што ме је веома изненадило је то колико су Аргентинци присан народ, који воли све да дели. Оно у чему највише уживам и оно што представља свакодневни део аргентинске културе јесте матé ( посебна врста чаја која се може пити са хладном или врућом водом или некад чак и са соком). Уобичајено је пити га из специјалне посуде која се дели између породице или пријатеља, док причамо, радимо или се опуштамо. Друга типична ствар је Аргентински обичај да се викенда организује велики породични ручак, где је су рођаци и цела породица на окупу. Тада је незаобилазно јело познати „асадо“ или роштиљ, који представља основ аргентинске кухиње.
Живим у прелепом граду Формоса,који се налази на самој граници са Парагвајем. Оно што је карактеристично за овај град је то што је један од најтоплијих градова у Аргентини. Тропска клима је једино на шта се још увек нисам у потпуности навикла. Веома ми је чудно када схватим да су људи у Србији почели да носе зимске јакне, док је код мене све топлије и топлије. Становници овог града воле да кажу да овде не постоји пролеће и лето, већ лето и супер лето.
Углавном људи се зачуде када чују да ми је школа омиљени део дана. Школски систем је овде у потпуности другачији и слободно могу рећи много лакши. Највећа промена ми је то што сада морам да носим униформу, којом сам одушевљена. Моји пријатељи из одељења су веома заинтересовани да слушају о Србији. Учим их да играју коло и причају азбуку, док они мени помажу са шпанским и уче ме да плешем танго и остале традиционалне игре.
Оно на шта сам највише поносна је то што ме ово искуство из дана у дан чини снажнијом и што ме учи новим стварима, како о другима тако и о себи. Једно је сасвим сигурно, угао из ког посматрам свет са јужне Земљине полулопте је сасвим другачији.
Пуно сунчаних поздрава из Аргентине!