Након већ пуна два месеца боравка у Белгији, укратко желим да вам пренесем моје прве утиске са размене. Ову школску 2018/19. годину проводим у једном мањем граду Тоурнај, који се налази на северозападу Белгије, уз саму границу са Француском.
Иако је почетак мог програма размене био веома буран, тренутно се налазим у дивној породици домаћину, са којом се одлично слажем и похађам једну од бољих државних школа овог региона.
С обзиром на чињеницу да је школа врло захтевна, морам редовно да учим и предајем све пројекте на време. Од стране професора немам никакве претеране повластице, што на неки начин сматрам и добрим, јер сам тако приморана да школу схватим озбиљно и да што брже научим француски језик. Оно што је за мене најтеже је то што школа траје скоро сваки дан до 16 часова (осим средом – до 12 часова) и то ме чини јако уморном, јер морам да будем сконцентрисана и све време слушам предавања на страном језику.
Моју хост породицу чине: Мари (мама), Доминик (тата), Жан, Винсент (браћа) и Џудит (сестра). У среду, 31. октобра, прославили смо моју славу Свети Лука и празник који они обележавају – Ноћ вештица. Спојили смо православне и католичке обичаје и направили дивну вечеру за пријатеље и породицу. Заједничким снагама моја хост мама и ја припремиле смо неколико српских славских специјалитета као што су руска салата и сарма.
У школи имам доста другара. Овде постоји устаљени обичај да се петком после школе сви средњошколци окупљају на малом тргу поред реке са прегршт барова. То је за мене била одлична прилика да упознам пуно занимљивих вршњака и дегустирам различита белгијска пива. (у Белгији је дозвољено конзумирати пиво од шестнаесте године, мада многи то раде и раније, јер је то саставни део њихове културе и они су на то врло поносни). Викенде веома често проводим са осталим АФС ученицима из различитих делова света обилазећи Белгију.
До следећег извештаја,
Au revoir!