Ја сам Андрија и имам 17 година. Одабрао сам Данску за програм размене, и досада се нисам уопште покајао. У Србији сам похађао Електротехничку школу “Никола Тесла” у Београду, и срећом успео да нађем веома сличну школу у Данској. Место у које сам смештен се зове Фредериксхавн, повећи градић (23 500 људи) на самом северу Данске. Многи ми постављају исто питање, а то је зашто сам одабрао тако хладну земљу као што је Данска. Увек им кажем, Данска јесте хладна земља, али то не значи да су хладни и људи. Досадашња искуства са њима су била веома охрабрујућа у смислу да оповргну класичан стереотип. Свако кога бих зауставио и питао за помоћ, увек би ми изашао у сусрет.
Моја породица домаћин није типична породица домаћин и многи је не би назвали породицом. Мој хост тата има ћерку, али је разведен, а ћерка је углавном код мајке. Без обзира на то, ми сваки дан заједно правимо вечеру, причамо и гледамо филм после. Важно је да помажемо једно другом и заиста немам ниједну замерку. Неке ствари јесу мало другачије него у Србији. На АФС камповима, који се углавном одржавају у школама током викенда, тушеви су спојени, те се сви дечаци туширају заједно, а исто важи и за девојчице. Лично, једино први пут је био мало чудан, после сам се брзо навикао. Ако планирате да идете у локални спа центар, будите спремни да се оперете пре него што уђете у базен, и то цели.
Храна можда није предобра као у Србији, али је и даље добра, мада уколико не западнете у породицу која је на мало вишем стандарду, немојте очекивати онолико меса колико једете у Србији. На великим породичним вечерама, не можете почети са јелом док сви не узму свако јело (или колико већ желе). Будите стрпљиви, и опрезни уколико вас неко пита да им ставите у тањир неко јело. Вечера је углавном оброк који цела породица једе заједно, али за време доручка вероватно нећете видети никога. Мада ако имате мало више времена, спремите или макар оставите мало доручка за остале.
Дански језик је заиста тежак. Имам срећу да сам на северу где се мало спорије говори, мада нисам приметио, тако макар кажу. Пре него што сам кренуо почео сам да га учим, мада немојте сматрати да ће вам то помоћи превише. Не кажу за џабе да Данци причају као да имају кромпир у устима. У почетку ћете причати енглески, и ту нећете имати проблема, јер га сви причају, макар мало. Моја препорука, која ме је довела до неколико реченица и мало разумевања у првих месец и по, јесте да вежбате сваки дан. Не само говор, већ и на папиру, компјутеру или како већ. Другачије нећете одмаћи много.
Оно што се надовезује на ову тему јесте школа. Можда ће причати са вама на енглеском, али међусобно само на данском. Немојте да се бојите да питате шта значи ова или она реч, увек ће вам помоћи. Само немојте баш да их прекидате у сред реченице. За разлику од школа и школског система у Србији, данске школе су веома опуштене. У току часа можете ићи у тоалет, пити воду, устати и протегнути се када год хоћете. Уместо свезака, користе се лаптопови и имате право да идете на интернет, да користите шта год желите, мада је боље да пратите на часу, јер за домаћи (који је присутан сваке недеље, понекад чак и сваки дан) углавном буде оно што се радило на часу и мало више. Лабораторије, макар у мојој школи су заиста добро опремљене, и нажалост, верујем да се тако нешто у Србији неће десити за још пар година, ако не и више, тако да уколико имате прилику да одете у Данску, искористите је колико год можете.
Сва моја искуства су направљена у околностима каква су се десила, и не гарантујем да ће се иста десити и вама, тако да само будите отворени за каква год искуства, јер ће вам свако, било добро, лоше, занимљиво или срамно, допринети у ужитку и биће нешто чему ћете моћи да се смејете када их будете препричавали код куће.
Уколико имате додатна питања, можете ми се обратити на фејсбуку.