Било је занимљиво и нећу заборавити те тренутке! Вечерали смо пре десет, а у поноћ стигла је нова година! Изашао сам на терасу и викао “Нова је година, а ја сам у Србији, најбоља година у мом животу!” Био сам стварно срећан. Испробао сам нешто што мислим да нећу поново моћи да пробам, а оно што сам овде проживео биће заувек сачувано у мом срцу, ово је најбоље што ми се догодило и нећу то заборавити. На новогодишње вече мислио сам да ћу плакати, био сам мало тужан јер је ово прва Нова година коју ћу провести без породице и пријатеља, а обичаји овде у Србији су много другачији од оних у Парагвају јер се се у Парагвају Нова година увек дочекује са породицом, а овде у Србији са пријатељима. Прво нисам знао шта да радим јер сам позван на много места за дочек, а морао сам да одаберем само једно. Одлучио сам да Нову годину чекам са неким пријатељима и својим братом. Моја сестра отишла је са својим пријатељима, а родитељи са својим. Отишли смо код једног друга. Моја мама (мама домаћин) ме је позвала телефоном да ми честита Нову годину, било је баш симпатично и био сам срећан због тога. То је нешто што се не може речима објаснити, мислиш на свој дом, своју породицу и пријатеље и своју земљу, али у исто време уживаш у сваком тренутку, зато што знаш да се овакве прилике пружају само једном у животу!
Хуан Хосе Силверо Лаванд, Хуанче
